Danas smo bili na Bundeku. Kod jezera smo bacali kamenčiće u vodu. Pridružili su nam se labudovi. Došli su žicati hranu. Jedan labud je izašao na kopno, da nas malo bolje pogleda, ali se ubrzo vratio u vodu kad je shvatio da nemamo nikakve hrane.

Malcu je bilo fora vidjeti labude. I iznenada, samo se sjurio prema jezeru. Sigurno je pomislio: Ako može labud, mogu i ja. Napravio je 3-4 koraka u vodi, dovoljno da mu voda dođe do koljena. Da ga nisam uhvatio otišao bi još dalje. Začudo, nije niti najmanjim znakom pokazao da mu je hladno/mokro, da ga nešto smeta.

Uvijek imamo sa sobom rezervnu robu tako da smo ga odmah presvukli. Lijepo smo mu objasnili da se ne može ići kupati u cipelama i bla bla bla.

Fora mi je bilo što se ni žena ni ja nismo niti malo naljutili, poživćanili. Sve je bilo jako opušteno. Nismo imali rezervne cipele ali smo srećom imali sling. Rekli smo da je prehladno da hoda samo u čarapama (imali vunene čarape- aka sklizačice) te da ćemo ga od sada na dalje nositi u slingu.

Par puta primamljen cvijećem, toboganom i drugom djecom poželio je izaći iz slinga i svaki put bi mu rekli isto:

"Gle sine, tata ima cipele. I mama ima cipele. A gdje su tvoje cipele?"

On pokazuje na torbu.

"Dakle ti nemaš cipele na nogama. A što je bilo s cipelama? Jesi li ih negdje smočio?"

On pokazuje da je.

"Gdje si ih smočio?"

Pokazuje u smjeru jezera.

"Nažalost bez cipela vani ne možeš hodati jer je zima"

I to je bilo to. Mali se više nije bunio. Prošetali smo se još malo i krenuli prema doma. Baš nam je bilo lijepo.

Eh da, i odgovor na pitanje iz naslova… Neka si svatko sam odgovori.

Ognjen Livada