Znanstvenici su došli da zaključka da krila koja su dobra za letenje ne mogu istodobno biti dobra za ronjenje i plivanje.

Postoji nekoliko teorija zašto neke ptice ne mogu letjeti. Prva je da su izgubile sposobnost letenja jer na tlu više nisu bile ugrožene od drugih vrsta. Druga je biomehanička; Kad ptica leti i roni, mora koristiti krila za dvije vrlo različite stvari, a znanstvena je pretpostavka da je nemoguće imati krila koja su jednako dobra za oboje.

Kako bi istražili tu drugu teoriju, znanstvenici su proučavali pingvinova bliska rođaka, njorku. Ta morska ptica fizički nalikuje pingvinu, a može plivati i letjeti. Istražili su količinu energije kojom se njorka koristi i shvatili da njorka roni s relativnom lakoćom, ali ju letenje jako umara. Njorka ima kratka krila i mora njima mahati nevjerojatnom brzinom da ostane u zraku. Zato što troši toliko energije, njorka uglavnom lebdi.

Znastvenici smatraju da upravo potršnja energije evolucijski određuje trenutak kada neke morske ptice gube sposobnost leta.

Tako su pingvini "odlučili" potpuno odustati od letenja i pretvoriti krila u peraje.