Može. Kad neka životinja uhvati guštera za rep, gušterov će rep ostati u ustima životinje i još se neko vrijeme micati, zavaravajući lovca. Bezrepi će gušter za to vrijeme, bježati koliko ga noge nose. Razlog leži u činjenici da u sredini svakog repnog kralješka guštera, postoji neokoštana poprečna pregrada. Zbog manjeg otpora, na tom se mjestu rep može prekinuti. Naravno da je takvo otkidanje za svakog guštera bolno, ali u strahu za vlastiti život svako će živo biće dati sve od sebe da preživi.

MIŠ I GUŠTER

Miš guštera
za rep vuče. 
Gušter kuka 
i jauče. 

- Mali mišu, 
nemoj tako! 
Kad već vučeš, 
vuci jako! 

Miš se na to 
osokoli: 
- Vučem jako, 
da l' te boli? 

- Boli strašno! - 
gušter plače. 
Kad ti kažem, 
vuci jače! 

Iz sve snage 
miš povuče. 
Prekine se 
rep i - puče.

Miš na leđa 
cvileć pade. 
Gušter, mangup, 
bježat stade. 

Vikne bježeć: 
- Mišu, hoj! 
Poklanjam ti 
repić svoj. 

Neka te 
ne boli glava: 
meni raste 
rep ko trava!