| Pratite nas |  |  |
TKO JE UKRAO ZIMU
LIKOVI:
- DJEVOJČICA
- PRVO STABLO
- DRUGO STABLO
- MEDO
- CVIJET
(Djevojčica u ljetnoj odjeći, ali s čizmama, kapom, šalom i rukavicama nešto traži po pozornici. Zaviruje na sve strane.)
(Djevojčica dolazi do djece-stabala. Oni na sebi imaju lišće. Tužni su, bezvoljni i grane su im obješene.)
(Stabla se polagano pokreću i trepere lišćem. Nekako su troma.)
PRVO STABLO: Ove godine je nema, vidjeli je nismo. Čak smo je zvali da žurno dođe i poslali joj pismo.
DRUGO STABLO: Ali ništa! Odgovora niotkuda. Ovo je stvarno godina neka luda!
(Djevojčica nastavlja potragu, a stabla izgledaju još umornije. Pojavljuje se MEDO. Rasteže se, trlja oči, mumlja, nervozno se valja po podu, a onda ustaje. Djevojčica mu prilazi, gleda ga, a onda opet nešto traži.)
(Medo zijeva, proteže se.)
U mom domu sve je spremno; čizme, kaput, čak i sanjke. Sve te priče o toj zimi čine mi se kao bajke.
MEDO: I meni je nešto čudno. Još mi nešto spavat ne da. Moja glava sama pada, moje oko jedva gleda.
Al' ne mogu na spavanje na toplini ovoj poći. Još se nadam da će zima uskoro nam ipak doći.
DJEVOJČICA: Pođi samnom pa je traži!
MEDO: Hajde, idem! Ležanje me samo draži!
(Pojavljuje se dijete – cvjetić. Ima mali kišobran posut cvjetićima. Dijete čuči pa se polagano diže. Malo otvori kišobran, oprezno se okreće oko sebe pa ga brzo zatvara i ponovno čučne, kao da se od nečega skriva. Medo i djevojčica radoznalo ga obilaze.)
MEDO: (Staje ljut pred cvjetić. Brunda.) Reci, mali, po istini sada nama sve što znaš. Zašto sada ti si plašljiv, od koga se ti skrivaš.
(Cvjetić se najprije skriva čučeći iza kišobrana, a zatim ustaje, bojažljivo se vrti u krug i pomalo se pojavljuje iza kišobrana.)
(Ponovno se bojažljivo okreće oko sebe i zatim čučne s kišobranom iznad sebe.)
(I on čučne pokraj cvjetića, klima glavom i prima se rukama za glavu.)
STABLA: Šššššš! Ima nade, ima nade!
DJEVOJČICA: (Trgne se.) Tko se čuje? Tko to zbori? Ko da potok sad žubori!
STABLA: (Malo glasnije.) Ima nade, ima spasa!
MEDO: (Trči do stabla. Leđima ih gurka, trese.) Onda reci, progovori! Vidiš da nas briga mori!
PRVO STABLO: Želite li hladnu zimu, puno snijega i veselja?
DRUGO STABLO: Vratiti baš sve na staro, vidim da je žarka želja.
DJEVOJČICA: Bit ću dobra,sve ću dati za pahulja pregršt barem pet-šest sati!
STABLA: Onda dobro, pođi djeci pa im sada ovo reci.
PRVO STABLO: Vitka stabla neka sade...
DRUGO STABLO: ...iz potoka smeće vade.
PRVO STABLO: Manje vožnje u autu,...
DRUGO STABLO: ...zdravije je trčanje po putu.
MEDO: Djevojčice, ti poteci, u svom kraju ovo svima reci.
(Obraća se cvijetu.)
zimu tražit.
Nadajmo se da će naše
isprike uvažit.
(Svi odlaze.)
