• DJEVOJČICA
• DJEČAK
• KLAS
• PTICA
• MAČKA
• KLASJE
• DAN ZEMLJE

URODILO ZLATNO POLJE,
KOSCI ŽITO KOSE
U SNOPOVE KLASJE VEŽU,
NA MLIN GA NOSE.

PJESMA MLINA VESELA
DALEKO SE ČUJE,
MRVOM KRUHA POSTATI
SVAKO ZRNO SNUJE.

Pri kraju pjesme klasje nestaje i ostaje jedan klas.
Klas plače.
Ispred zastora nailazi djevojčica.

DJEVOJČICA: Je li mi se učinilo ili je ovdje netko plakao?
KLAS: Nije ti se učinilo! Ja sam plakao.
Svi moji prijatelji klasovi  već su u mlinu.
Od njih će samljeti brašno, pa će ispeći kruh, pecivo i kolače.
Samo su mene zaboravili. Što će biti samnom?

Pored  klasa pojavljuje se ptica.

PTICA: Ne plači!
Tvoje zrnje posve je dovoljno za moj gladni želučić. 
Ako želiš mogu te ja pojesti.

S druge strane šulja se mačka.

Nailazi dječak ispred zastora.

DJEČAK: Gle, klas! ... a na njemu zrnje.
Njime ću gađati ptice (cilja praćkom prema ptici),
mačke (nišani u mačku)  i djevojčice.

DJEVOJČICA: Ti si jako zločest!
Makni tu praćku i ostavi klas na miru! (nježno se obraća klasu)
Ne boj se klasiću! Ja ću ti pomoći... samo, što bih s tobom?

Začuje se glas.

ZEMLJA: Djevojčice! Djevojčice!

DJEVOJČICA: Tko me zove?

ZEMLJA: Ja sam zemlja.
Pokloni klas meni i vidjet ćeš kako ću te bogato  darivati.
Sve što u  mene posiješ nije uzalud, već ti se stostruko vraća.

DJEVOJČICA: Poslušat ću te. Mislim da pravo govoriš.

Ubire zrnje s klasa i posipa ga po zemlji.
Niču klasovi, jedan za drugim.
Ruke iza zastora ubiru klasje i podižu pogaču.

Uz pjesmu izlaze ispred zastora; plešu u kolu i pjevaju:

DJEVOJČICA (iz sredine - obraća se publici):
Nije li san svakoga od nas jednak snu malenog zrna žita- postati mrvom dobrote,
kako bi jednom i za nas netko rekao:
-Dobar si kao kruh!