Proljetni dani ukrasili su livadu zelenom sočnom travom i šarenim cvijećem. Prava uživancija za travojede i skupljače meda. Sočna trava privukla je i zeca koji je zadovoljno grickao travu. Kada je ugledao puža upitao je radoznalo:

„A što ti je to na leđima?“

„To je moja kućica“, odgovora puž.

„I uvijek je nosiš sa sobom?“ zapitkuje zec.

„Da, ja i moja kućica smo nerazdvojni“ , kaže ponosno puž.

„Joj, jadan ti! Pa uvijek si u istoj kućici. Nikad je ne možeš promijeniti“,  žali ga zec.

„Meni to uopće ne smeta. Dobro je kada ti je kućica u blizini“,  kaže puž.

„To je tako dosadno! A i izgledaš glupo s tom kućicom na leđima“,  pametuje zec.

Iznenada poče padati kiša. Puž se uvuče u svoju kućicu, a zec je trčao po livadi tražeći gdje će skloniti od kiše.