Uzme se djevojčica
i s njom se igra
i s njom se smije,
s njom se sanja
i s njom se bdije.
pa je se pazi,
pa je se mazi.

Bude joj se pri ruci,
bude pri nozi,
da ne može pasti.
Pomaže joj se čuditi,
pomaže rasti.
Pomaže joj se otpetljati
kad nešto zapne,
takne joj se nos,
u uho se šapne.

Kad joj je nešto teško,
se ponese,
joj se divi,
hvali je se.
Pa joj se da poneka žvaka,
poneka ciklama...
Sve tako dok ne
ispadne mama.