Maca, mala, ponosna što je mačji lijepa,
šetala je dvorištem od ugla do ugla,
veslo uzdignutog i kuštravog repa.

Ali jadnoj ubrzo dosadno joj posta.
Protegne se tužno, mijaukne na sav glas
Ah kako sam sama, svega mi je dosta!
Iz susjednog dvorišta javi joj se pas.

Hajde mala maco, igrajmo se skupa,
moji bit će sretni, društvo mi ne brane
Dođi malo bliže, provuci se, tu je rupa,
dvorište je veliko, ima dosta hrane.

Maca žmirne veselo, ima novog duga,
u jednom je skoku prešla preko žice.
zajedno optrčaše dvorištem tri kruga.
U toj igri nestašnoj preplašiše ptice.