Baka je zavirila u torbu svojeg đaka,
radoznala je što sve danas djeca uče,
možda može pomoći, škola nije laka.

Torba se napuhnula, progutala svašta,
jadnica, samo što se nije raspuknula,
a baki proradila njena bujna mašta.

Odustati nije htjela, mučile ju brige,
otkopčala sve pretince da sigurna bude,
mora biti tu još nešto, nisu samo knjige.

Bio je tu i mobitel i krema za ruke,
tenisice za tjelesni i dvije ukosnice,
a na dnu se krilo pismo nekog Luke.

Zavirila malo dublje, al se torba ne da,
pernica se zaključala, knjiga uhom maše
da se baku pita, napravila bi više reda.

Napokon je odustala, i ne može više,
samo pet minuta, malo će zatvorit' oči,
kosti je bole, znade baka, bit bit će kiše.

Vrijeme je za školu, Marija se sprema,
a kraj njene torbe, dobra baka drijema.