MIŠO I PUŽ

Pužu, pužu, pužiću,

Hrana ti je skupa.

Koliko si u kupusu

napravio rupa?

Što ne uzmeš jedan list

Pa jedeš odreda?

Zar ne vidiš kako sada

Ružno to izgleda?

Mišo, Mišo, Mišiću,

Što se važan praviš!

A ti kada jedeš kruh

I koru ostaviš!

PUŽU, PUŽU, PUŽIĆU

Pužu, pužu, pužiću,

Što ne ideš šetati?

Ja bih iš'o šetati,

Sunce će mi smetati.

Uzmi šešir i očale!

Uzeo bih, ali nema,

Ne prodaju takve male.

ŽUTA JESEN

Žuto grožđe, tikva žuta,

Žut kukuruz pokraj puta.

Žuta jabuka i kruška,

Žuto lišće koje šuška.

Žuta dinja što miriše,

Sunce što ne grije više.

Eto, tako riše Jasna,

Došla nam je jesen krasna.

JEŽ SE ŽURI

Jež se žuri,

Ide curi.

Nosi joj kitu ruža

I jednoga malog puža.

Ali, eto, jao, jao,

Spotaknuo se pa je pao.

Izgubio je kitu ruža

I onoga malog puža.

Al' ježeva cura mala,

Lijepo ga je dočekala.

S kaputa mu briše blato

I govori: “Ništa zato!

Nisu važne ruže,

Nije važan puž,

Nego naša ljubav,

Ti ćeš bit moj  muž!“

DRAGI JEŽE

Dragi ježe,

Kamo juriš?

Što to nosiš?

Zašto žuriš?

Idem doma

U šumicu,

Pod bukvicu,

U jamicu.

Nosim šumsku

Jabučicu.

Djeci ću je

Podijeliti.

Djeca će se

Veseliti.

Ivana Herljević, iz pjesmarice "Kućica u gljivi",
preuzeto s dopuštenjem www.planetzoe.hr