Naša je majka zaposlena žena.

  I znajte, teška je svakodnevica njena.

Ujutro prvo ona nas budi, obuče

i onako snene u vrtić nas vuče,
a tada brzo na posao juri,

da se šef na nju ne naduri.

Na poslu telefonira, tipka, slaže i piše,

na kraju ne zna gdje joj je glava više,
a kada radnom vremenu kraj dođe,

po „sunca“  svoja u vrtić ona pođe.

Ali prvo u trgovinu mora svratiti,

pa na pošti još neke račune platiti,
i evo je, u zadnji tren u vrtić ulijeće,

grli nas, ljubi, u krilo meće.

A kada kući stignemo skupa,

s nama se igra, hrani nas i kupa
i dok navečer u krevetu spokojno drijemamo,

braco i ja pojma nemamo,
da majka tada pere, kuha, sprema

i poslovima njenim kraja još nema.

Kada u sitne sate pođe spati,

vrlo brzo stiže novi dan i budilica će ju zvati,
sve opet ispočetka kreće i dalje traje,
a neiscrpnu snagu naša joj ljubav daje!