Kad bi meni mladom
bila lađa data,
sa pramcem od srebra
  i s krmom od zlata.

Od šarena drva
vesla bih tesao,
od bijele svile
jedra bih joj tkao.

Plovio bih njome
preko modra vala;
jedrio, veslao
od žala do žala.

A kada bih svijet
obišao cio,
tu bih lađu svoju
svime napunio.

Donio bih majci
svega blaga dosti,
djedu lulu s drškom
od slonove kosti.

Brajku mome, Vlajku,
divnoga konjica,
a sekici lutke
i zlatna kolica.

Pa bi dugo bilo
priča i govora
  otoj vožnji slavnoj
preko sinjeg mora.