POKLON ZA MAMU OD SRCA
- Sutra moja mama ima rođendan.
- I što ćeš joj kupitiI?
- Ništa jer ja sam još mali i ne radim. Nemam ja novaca. Ništa joj neću kupiti, ali ću joj nešto pokloniti.
- Što si smislio? Ja uvijek moju baku žicam novac pa nešto kupim mami.
- Nisam još siguran, puno sam razmišljao jer je moja mama jako dobra mama, a ima toliko toga što joj mogu dati.
- Bez da to kupiš?
- Aha, ima, ima...
- Ma daj! Baš puno toga? Što na primjer?
- Pa, mogu joj dati pola moje čokolade. Inače je smažem sam, ali za njezin rođendan odrekao bih se polovice jer i ona voli čokoladu pa bi je smazali zajedno. Kaže da je čokolada tješi kad je tužna. Mogu joj ubrati cvijeće, ona voli cvijeće, a u pismu bih joj napisao pjesmu o mami koju smo učili u školi i još dodao da je puno volim, što je velika istina. Mogao bih izrezati srce od kartona i šareno ga obojati jer ona kaže da su ljudi koji vole poput duge sa svim njezinim bojama, i napisati na njemu: "Za moju mamu dugu zbog koje sam i ja šaren". Mogu joj predložiti da sutra ne mora kuhati i čistiti, da ćemo pojesti sendviče za ručak, a ja ću joj obećati da ću pojesti voće poslije toga, jer ona hoće da jedem zdravo, a voće mi je baš bljak. Ali za rođendan ću to istrpjeti bez da gunđam. Baciti ću i smeće, bez da me ona zamoli. Mogu probati i usisati, ne čini mi se to teškim poslom za jednog velikog dečka a ona kaže da to jesam. Neka mama sutra odmori noge. Ona je frizerka znaš, i često je bole noge nakon što sto glava na dan mora oprati i napraviti im lijepu frizuru. Ja bih joj za rođendan mogao izmasirati stopala. Ona je to zaslužila. A mogao bih i zamoliti tatu da se on i ja našminkamo dok nas nitko ne gleda, jer ipak smo muškarci, i namažemo bojom ruke, pa na jedan veliki papir utisnemo puno pusa i puno otisaka ruku i onda to uokvirimo. Moj tata zna svašta raditi s drvetom. Mislim da je to lijep poklon. Ima još puno, puno toga, dugo sam razmišljao.
Znaš, nekako mi nije jasno... Zašto ljudi moraju uvijek kupovati poklone kad ima toliko puno toga što mogu od sebe dati? Samo trebaju malo razmisliti. Moja baka kaže da je najljepši poklon onaj od srca. Ako nešto kupiš, onda to nekako nije od tebe, nego od dućana, a mislim da to nije isto. Valjda im je tako brže jer ljudi puno rade i nemaju vremena. Uvijek ti veliki negdje jure pa onako, usput, kupe poklon. Šteta, jel' da? Mislim da bi bili manje nervozni i više obojani kao duge.
- I što ćeš joj kupitiI?
- Ništa jer ja sam još mali i ne radim. Nemam ja novaca. Ništa joj neću kupiti, ali ću joj nešto pokloniti.
- Što si smislio? Ja uvijek moju baku žicam novac pa nešto kupim mami.
- Nisam još siguran, puno sam razmišljao jer je moja mama jako dobra mama, a ima toliko toga što joj mogu dati.
- Bez da to kupiš?
- Aha, ima, ima...
- Ma daj! Baš puno toga? Što na primjer?
- Pa, mogu joj dati pola moje čokolade. Inače je smažem sam, ali za njezin rođendan odrekao bih se polovice jer i ona voli čokoladu pa bi je smazali zajedno. Kaže da je čokolada tješi kad je tužna. Mogu joj ubrati cvijeće, ona voli cvijeće, a u pismu bih joj napisao pjesmu o mami koju smo učili u školi i još dodao da je puno volim, što je velika istina. Mogao bih izrezati srce od kartona i šareno ga obojati jer ona kaže da su ljudi koji vole poput duge sa svim njezinim bojama, i napisati na njemu: "Za moju mamu dugu zbog koje sam i ja šaren". Mogu joj predložiti da sutra ne mora kuhati i čistiti, da ćemo pojesti sendviče za ručak, a ja ću joj obećati da ću pojesti voće poslije toga, jer ona hoće da jedem zdravo, a voće mi je baš bljak. Ali za rođendan ću to istrpjeti bez da gunđam. Baciti ću i smeće, bez da me ona zamoli. Mogu probati i usisati, ne čini mi se to teškim poslom za jednog velikog dečka a ona kaže da to jesam. Neka mama sutra odmori noge. Ona je frizerka znaš, i često je bole noge nakon što sto glava na dan mora oprati i napraviti im lijepu frizuru. Ja bih joj za rođendan mogao izmasirati stopala. Ona je to zaslužila. A mogao bih i zamoliti tatu da se on i ja našminkamo dok nas nitko ne gleda, jer ipak smo muškarci, i namažemo bojom ruke, pa na jedan veliki papir utisnemo puno pusa i puno otisaka ruku i onda to uokvirimo. Moj tata zna svašta raditi s drvetom. Mislim da je to lijep poklon. Ima još puno, puno toga, dugo sam razmišljao.
Znaš, nekako mi nije jasno... Zašto ljudi moraju uvijek kupovati poklone kad ima toliko puno toga što mogu od sebe dati? Samo trebaju malo razmisliti. Moja baka kaže da je najljepši poklon onaj od srca. Ako nešto kupiš, onda to nekako nije od tebe, nego od dućana, a mislim da to nije isto. Valjda im je tako brže jer ljudi puno rade i nemaju vremena. Uvijek ti veliki negdje jure pa onako, usput, kupe poklon. Šteta, jel' da? Mislim da bi bili manje nervozni i više obojani kao duge.
Vesna
