- Zašto tvoj pas tako laje?
- Čuva nam kuću.
- A zašto?
- Da nas netko ne pokrade.
- A zašto?
- Što zašto?
- Zašto bi pokrao?
- Zato jer bi htio imati više novaca.
- Zašto? Krasti je ružno.
- Je, krasti je ružno.
- Onda je Didi pametna kad laje.
- Je, pametna je ona kujica.
- A zašto sad ne laje?
- Jer nitko više ne prolazi.
- A hoće li ona opet lajati kad netko prođe?
- Vjerojatno hoće.
- Kako ona zna kad prođe lopov, a kad prođe neki barba?
- Mislim da ona laje na sve koje ne pozna.
- Zašto?
- Da bi oni znali da ona tu čuva.
- Ali zašto?
- Što zašto?
- Zar ona sebe ne vidi kako je mala, a ljudi veliki? Nju bi svi sredili.
- Ona je mala, ali hrabra. I jako nas voli pa nas čuva.
- A zna li ona da je mala?
- Mislim da ne zna.
- Nisam ni ja mali.
- Nisi više.
- I biti ću još veći.
- Hoćeš.
- A hoćeš ti biti još veća?
- Neću, ja više ne rastem.
- A zašto?
- Jer rasteš samo dok si dijete.
- A zašto?
- Jer kad bi stalno rasli, bili bi veliki do oblaka.
- Da. I onda bi morali raditi jako velike kuće.
- Da. Ne bi bilo zgodno.
- A Vesna, zašto onda raste kosa i nokti, a mi više ne?
- Hmmm... A zašto ti moraš stalno nešto pitati?
- Zato jer moram naučiti. Kako ću znati ako ne pitam?
- Imaš pravo. Da vidimo... Jer nam stalno trebaju novi nokti i nova kosa.
- A zašto?
- Jer se potroše.
- A zašto?
- Čuj, ja moram ići kuhati ručak. Možemo nastaviti kasnije?
- Može. Razmišljaj dok kuhaš. Ja sam zapamtio pitanje.
- Hoću, obećajem.
- A jesi li ti pametna?
- Pa, ne znam... Valjda jesam. Barem malo. Išla sam u školu.
- Onda dobro. Da ne pitam bezveze. Ako ne znaš, pogledaj u neku knjigu dok ja ne naučim čitati.
- Može. Dogovoreno.
- A šta kuhaš?
- Blitvu sa krumpirom i srdele.
- Bljaaaak! Drago mi je da me nisi zvala u goste.